О нама
Ако из Ковина кренете ка Вршцу или Белој Цркви, после само неколико километара ући ћете у, за Банат, необичне пределе. Добро познате банатске равнице, испуњене њивама кукуруза, сунцокрета и пшенице, овде нестају. Замењују их брда која подсећају на пешчане дине, препуна живота, како биљног тако и животињског. Ако притом дуне кошава, нанесе вам песак у очи. Не, нисте отишли на други континент – и даље сте у Европи, у Делиблатској пешчари, јединој пешчари на територији данашње Европе.
Ова прелепа оаза природе, коју је планираним пошумљавањем створио човек, простире се на 300 квадратних километара. Општине Ковин, Бела Црква, Вршац и Алибунар наслањају се на Делиблатску пешчару. У великој мери пешчара доприноси добром здрављу свих становника ових општина. Својим биљним и животињским светом она заиста представља природни здравствени ослонац јужног Баната.
Ја сам Бојан Куљанин, свештеник Српске православне цркве, на служби у селу Гај, које припада Ковинском намесништву Епархије банатске. Са својом супругом Дејаном Куљанин имам четворо деце: Милицу, Калину, Теодору и Драгану.
И моја „стада" пасу по Делиблатској пешчари. Неколико милиона мојих вредних радника сваког дана обилази шуме и ливаде Делиблатске пешчаре, прикупљајући полен и нектар. Погађате – ја сам свештеник који се бави пчеларством и као такав припадам групи љубитеља природе и пчелара, које је пешчара привукла својим изобиљем биљног света.
Своју свештеничку службу, коју приносим Богу, успео сам да уклопим са обавезама око пчела. Као свештеник највише обавеза имам у јесењим и зимским месецима, када пчеле зимују и не захтевају много пажње.
На југозападу Делиблатске пешчаре, у месту Велика Врела (по извору који никада не пресушује), налази се мој пчелињак. Разноликост биљног света омогућава обиље полена и нектра, због чега пчеле овде уживају. Захваљујући тој разноликости, мед из Делиблатске пешчаре је врхунског квалитета.
Верујући да наше генерације нису ни прве ни последње на овој планети, осећам потребу да се на неки начин одужим. Тако се трудим да се одужим, пре свега Богу – служећи му као свештеник, свом српском роду – изродивши му четворо деце, и природи – гајећи пчеле, без којих би и сама природа тешко опстала.
